Vece ne mirise na
Rakove I skoljke,
Mesec je bleda
Fleka boje cimeta.
Uzimas cipele za
Setanje kroz snove,
Ulica voli ritam tvojih koraka.
Vetar se provlaci kroz
Nepoznate reci,
Asfalt se miluje sa
Tvojim stiklama,
Suvise mekan da bi
Mogao da spreci,
Ovo je vece puno tvojih tragova.
Kad hodas,
Ne zastajkujes,
I zemlju
Ne dodirujes,
A mene
Ne primecujes,
I uporno se trudis
Da me prodje pozuda.
Jos drhtim
Od tvog pogleda,
Iz nekih
Starih razloga,
Ne mogu da se sredim.