Bilo je osam, na trgu cvijeća
Ja sam te čekao na kraju priče,
Tada si rekla: Mi nećemo više,
Odmahnuh rukom, ma što me se tiče.

Al ne bi ni Bogu priznao tada
Sve je moje u vodu palo,
Sad mirno kažem, lagati neću
Onoga dana i vrijeme je stalo.

Kako je dobro vidjeti te opet
Staviti ruke na tvoja ramena,
Kao nekad poljubi me nježno
Za ona dobra, dobra, dobra stara vremena.

Stvarno sam htio, vidjeti te opet
Sa istim smijehom, na usnama tvojim,
Pričaj o kiši, o bilo čemu
Ne pričaj o sebi, još toga se bojim.

Neka sam proklet ako i danas
Postoji način, da objasnim sebe,
Ne želim nikog, i sve mi se čini
Da čitav sam život volio tebe.

Ma, baš je dobro vidjeti te opet
Staviti ruke na tvoja ramena,
Kao nekad poljubi me nježno
Za ona dobra, dobra, dobra stara vremena.