Ej, nesrećo zemljo,
Ti bludnico svetska,
Punija si greha
Nego što si peska.

Ta to nisu gore,
To planine nisu
što se tamo modre
U golemom nizu;

Već masnice to su
Tvoga grešnog tela,
Bog je tebe šibô
Za precrna dela.

Leteći po svetu
U mukama ljutim,
Masnice si gnojem
Nagnojila žutim;

Masnice su mnogo
Primamile pseto,
Da ti ližu telo,
Ranjavo, prokleto.

Oni ližu tvoje
Skupoceno blato,
Ližući se teše:
To je, vele, zlato.

Ej, nesrećo zemljo,
Ti bludnico svetska,
Punija si greha,
Nego što si peska.